Blog
Oman, neočekivani susret
Prvi utisak – nešto je ovde drugačije
Oman je dragulj Bliskog Istoka. To sam pomislio čim sam izašao iz aviona, ali tada još nisam znao zašto. Muskat deluje gotovo nestvarno uredno – široki bulevari, bela arhitektura, mermer, sve svedeno i dostojanstveno. Nema nebodera koji se nadmeću ko je viši, nema preterivanja. A onda shvatite da je sve to relativno novo. Do pre pedesetak godina ovde je bilo tek nekoliko kilometara asfalta, a danas je to stabilna i razvijena zemlja koja modernost nosi bez agresivnog luksuza.
Kada sam malo zalutao
Jednog popodneva sam skrenuo sa glavne ulice i krenuo bez plana. Ulice su postajale sve tiše – bela vrata, niski zidovi, planine u daljini. U jednom trenutku sam shvatio da sam potpuno sam. Tada je iz jednog dvorišta izašao stariji čovek u tradicionalnoj nošnji. Klimnuo je glavom, pitao odakle sam i pozvao me da sednem. Doneli su kafu i urme. Nije bilo fotografisanja, nije bilo teatralnosti. Samo razgovor i mir. Taj susret mi je više rekao o Omanu nego bilo koja znamenitost.
Između pijace i opere
Sultan Kabus je zemlju uveo u moderni vek, izgradio je puteve, škole, Operu i osnovao filharmoniju. Ali tradicija nije nestala. Bio sam na pijaci goveda, među prašinom, glasnim pregovorima i ljudima koji žive svoj svakodnevni život. U istom gradu možete ući u impozantnu Operu, a nekoliko kilometara dalje videti kamile pored puta i sela koja kao da su ostala u nekom drugom vremenu. Ta ravnoteža između starog i novog u Omanu deluje prirodno, bez konflikta.
Tišina koja ostane sa vama
Oman me nije impresionirao spektaklom. Impresionirao me je tempom. Ovde niko ne žuri. Sedeo sam jedne večeri pored mora, gledao drvene brodove kako se ljuljaju i planine iza grada. Nije bilo buke, samo topao vazduh i tišina. Možda sam tog dana malo zalutao, ali upravo tada sam počeo da razumem ovu zemlju. Oman vas ne osvaja glasno. On vas osvoji polako, gotovo neprimetno i ostane sa vama.
